Proces startovanja vašeg Linux sistema nekada može biti lak a nekada
može biti težak. Mnogi korisnici instaliraju Slackware na svojim
računarima i to je to. Samo ga uključe i spreman je za korišćenje.
Drugih puta, jednostavno startovanje mašine može biti rutina. Za većinu
korisnika, LILO radi najbolje. U Slackware je uključen LILO i Loadlin za startovanje
Slackware Linuxa. LILO će raditi sa hard disk particije, hard diskovog glavnog boot
zapisa (MBR) ili flopi diska, što ga čini veoma raznovrsnom alatkom. Loadlin
radi iz DOS komandne linije, ubijajući DOS i prizivajući Linux.
Još jedan popularan alat za startovanje Linuxa je GRUB. GRUB nije uključen
niti zvanično podržan od Slackware-a. Slackware se drži
“pokušano i radi” standarda pri odlučivanju šta će biti
uključeno u distribuciju. Iako GRUB radi dobro i sadrži neke osobine koje LILO
nema, LILO vrši esencijalni zadatak startovanja sa dokazanom pouzdanošću.
Pošto je mlađi, GRUB nije još doživeo takvu zaostavštinu.
Pošto nije uključen u Slackware, nećemo ovde diskutovati o njemu. Ako
želite da koristite GRUB (možda je došao sa nekim drugim Linux operativnim
sistemom ili želite da ga koristite za dvojno startovanje) konsultujte GRUB-ovu
dokumentaciju.
Ova sekcija pokriva korišćenje LILO-a i Loadlin-a, dva pokretača koji
su uključeni u Slackware. Takođe objašnjava neke tipične scenarije sa
dvojnim startovanjem i kako bi ste mogli to podesiti.
Linux Loader, ili LILO, je najpopularniji program za startovanje koji se koristi na
Linux sistemima. Veoma je konfigurabilan i lako se može koristiti za startovanje
drugih sistema.
Slackware Linux dolazi sa alatom kontrolisanim putem menija a koji se zove liloconfig. Ovaj program se prvi put pokreće tokom procesa
instaliranja, ali ga možete pozvati kasnije tako što kucate liloconfig u promptu.
LILO čita svoje postavke iz /etc/lilo.conf(5) fajla. Taj
fajl se ne čita svaki put kada pokrećete računar, već se čita
svaki put kada instalirate LILO. LILO mora biti reinstaliran u boot sektor svaki put kad
napravite promenu u konfiguraciji. Mnoge LILO greške nastaju od pravljenja promena u
lilo.conf fajlu, pa posle zaboravljanja startovanja liloa kako
bi se instalirale ove promene. liloconfig će vam
pomoći da napravite konfiguracioni fajl tako da možete instalirati LILO za
vaš sistem. Ako više volite da ručno uređujete /etc/lilo.conf, onda je za reinstaliranje programa LILO dovoljno da
ukucate /sbin/lilo (kao root) u
promptu.
Kada prvi put pozovete liloconfig, on će izgledati
ovako:
Ako vam je ovo prvi put da podešavate LILO, bilo bi dobro da izaberete simple.
Ako ne, možete naći kako je expert način brži ukoliko ste upoznati sa
Linuxom i programom LILO. Biranje simple načina će započeti LILO
konfiguraciju.
Ako je podrška za frejm-bafer (frame buffer) ugrađena u vaš kernel, liloconfig će pitati koju video rezoluciju želite da
koristite. Ovo je rezolucija koju takođe koristi XFree86 frejm-bafer server. Ako ne
želite da se konzola startuje u specijalnom video modu, biranjem stavke normal
će zadržati standardni 80x25 mod.
Sledeći deo LILO konfiguracije je biranje gde želite da ga instalirate. Ovo
je verovatno najvažniji korak. Lista ispod objašnjava mesta za
instaliranje:
Root-
Ova opcija instalira LILO na početku vaše Linux root particije. Ovo je
najsigurnija opcija ako imate drugi operativni sistem na vašem računaru. Ona
osigurava da drugi programi za pokretanje ne budu prepisani. Nedostatak je to što
će se LILO učitati odatle samo ako je vaš Linux disk prvi disk u sistemu.
Zbog toga mnogi ljudi izaberu da naprave veoma malu /boot
particiju kao prvu u svojim sistemima. Ovo dozvoljava kernelu i LILO programu da budu
instalirani na početak diska gde ih LILO može naći. Prethodne verzije
LILO-a su imale čuvenu grešku poznatiju kao “limit od 1024
cilindra”. LILO nije bio u mogućnosti da startuje kernel na particijama preko
1024. cilindra. Poslednje verzije LILO-a su uklonile ovaj problem.
Floppy-
Ovaj metod je čak siguriji od prethodnog. On stvara boot flopi koji možete
koristiti za pokretanje vašeg Linux sistema. Tako je program sasvim izvan hard
diska, pa ćete ubacivati flopi samo kad želite da koristite Slackware.
Nedostaci ovog metoda su očigledni. Flopiji su po zlu poznati i često se kvare.
Drugo, boot program se ne nalazi u računaru. Ako izgubite vaš flopi disk,
moraćete napraviti novi kako bi pokrenuli vaš sistem.
MBR-
Želećete da koristite ovu metodu ako je Slackware jedini operativni sistem
na vašem računaru, ili ako ćete koristiti LILO za odabir između
više operativnih sistema na vašem računaru. Ovo je najčešće
korišćen metod za instaliranje LILO-a i radiće sa skoro bilo kojim
računarskim sistemom.
 |
Ova opcija će prepisati bilo koji drugi boot program kojeg imate u MBR-u.
|
Posle biranja mesta za instaliranje, liloconfig će
napisati konfiguracioni fajl i instalirati LILO. To je to. Ako izaberete expert mod
dobićete specijalan meni. Ovaj meni vam omogućuje da podešavate /etc/lilo.conf fajl, dodate drugi operativni sistem u vaš
izbornik pri startovanju i da podesite LILO da prenosi specijalne kernel parametre pri
startovanju. Expert meni izgleda ovako:
Bez obzira kakva je konfiguracija vašeg sistema, postavljanje boot programa je
lako. liloconfig veoma olakšava podešavanje.
