3.2 Zahtevi sistema

Jedna laka Slackware instalacija zahteva, kao minimum, sledeće:

Table 3-2. Zahtevi sistema

Zahtevi u	hardveru
Procesor	586
RAM	32 MB
Prostor na disku	1GB
Uređaj za medije	4x CD-ROM

Ako imate butabilni CD, verovatno vam nije potreban flopi uređaj. Naravno, ako iz nekog razloga nemate CD-ROM uređaj, potreban vam je flopi uređaj da biste mogli da obavite instalaciju preko mreže. Mrežna kartica je potrebna za NFS instalaciju. Za više informacija pogledajte odeljak koji se zove NFS.

Zahtevi koji se tiču izbora prostora na disku su ponekad u uvijenoj formi. Preporuka za veličinu od 1 GB je obično u redu ako se misli na normalnu instalaciju, ali ako želite punu istalaciju, potrebno vam je oko dva gigabajta sa vašeg diska plus dodatni prostor za lične datoteke. Većina korisnika ne obavlja punu instalaciju. Zapravo mnogi pokreću Slackware na manje od 100MB prostora.

Slackware se može instalirati i na sistemima sa manje RAM-a, manjih hard diskova, i slabijih procesora, ali to zahteva više podmazivanja. Ako vas to interesuje, pogledajte LOWMEM.TXT datoteku na disku distribucije.

3.2.1 Serije softvera

Zbog pojednostavljivanja stvari, Slackware je istorijski podeljen na serije softvera. Nekada su se zvale “disk sets” pošto su se distrubuirale preko disketa. Sada se serije softvera koriste prevashodno za kategorizaciju pakata koji dolaze sa Slackware-om. Danas se instalacija sa disketa ne koristi.

Ovo što sledi je kratak opis svake od serija softvera.

Table 3-3. Serija softvera

Serija	Sadržaj
A	Osnovni sistem. Sadrži onoliko softvera koliko je zaista potrebno za rad, zajedeno sa uređivačima teksta i osnovnim komunikacionim programima.
AP	Razne aplikacije koje ne zahtevaju X Window System.
D	Alati za razvoj programa. Kompajleri, dibageri, interpreteri, i man strane za sve njih.
E	GNU Emacs.
F	FAQs, HOWTOs, i druga raznovrsna dokumentacija.
GNOME	GNOME desktop okruženje.
K	Izvorni kod Linux kernel-a.
KDE	K Desktop okruženje. X okruženje koje deli puno stvari što se tiče izgleda i korišćenja sa MacOS i Windows sistemima. Qt biblioteke, koje su potrebne za KDE su isto u ovoj seriji.
KDEI	Internacionalni paketi za KDE desktop.
L	Biblioteke. Dinamički linkovane biblioteke potrebne mnogim ostalim programima.
N	Mrežni programi. Demoni, mail programi, telnet, news čitači, itd.
T	teTeX sistem za formatiranje dokumenata.
TCL	Tool Command Language. Tk, TclX, i TkDesk.
X	Osnovni X Window sistem.
XAP	X aplikacije koje nisu sastavni deo glavnih desktop okruženja (na primer, Ghostscript i Netscape).
Y	BSD konzolne igre

3.2.2 Modovi instalacija

3.2.2.1 Flopi

Nekada je bilo moguće da se Slackware Linux instalira sa flopi diskova, ali povećavanjem veličine softverskih paketa polako se forsiralo napuštanje takve prakse. Za verzije koje su posle verzije 7.1 delimična instalacija upotrebom disketa je moguća. A i N serija se može skoro potpuno instalirati, i na taj način se obezbeđuje osnovni sisetem sa koga može da se instalira ostatak distribucije. Ako već razmatrate instalaciju sa disketama (uglavnom se misli na stari hardver), obično se preporučije pronalaženje nekog drugog načina, ili upotreba nekog starog izdanja. Slackware 4.0 je još uvek dosta popularan zbog tog razloga, kao i 7.0.

Molim vas da zapamtite da je disketa još potrebna za instalaciju sa CD ROM-a kada ne možete da butujete sa njega, ili kada se koristi NFS instalacija.

3.2.2.2 CD-ROM

Ako imate butabilni CD, koji je u sklopu oficijalnog seta diskova koje je objavio Slackware Linux, Inc. (pogledajte odeljak Nabavka Slackware-a), instalacija bazirana na CD-ima je za vas nejjednostavnija. Ako to nije slučaj, potrebno je da se butujete sa disketa. Takođe, ako imate specifični hardver kod koga se javljaju problemi u korišćenju kernela sa butabilnog CD-a, potrebno je da koristite specifične diskete.

Od 8.1 verzije Slackware-a , koristi se novi metod za kreiranje butabilnih CD-ova, što takođe ne radi dobro na izvesnim problematičnim BIOS čipovima. Ako je to tako, predlažemo da se vrši butovanje sa flopi diskova.

Section 3.2.3 i Section 3.2.5 vam daje informacije o izboru i kreiranju disketa sa kojih se vrši butovanje. Nadamo se da vam to neće biti neophodno.

3.2.2.3 NFS

NFS (Network File System) je način da fajl sistem bude prisutan na udaljenoj mašini. NFS instalacija vam omogućava da instalirate Slackware sa nekog drugog računara na vašoj mreži. Mašina sa koje nameravate da instalirate mora da bude konfigurisana za eksportovanje stabla Slackware distribucije na mašinu na koju se instalira. Ovo naravno podrazumeva neka znanja o NFS-u, što je objašnjeno u Section 5.6.

Moguće je da se NFS instalcija izvrši preko PLIP (parallel port), SLIP, i PPP (ne mora da bude uvek modemska konekcija) metoda. Ipak vam preporučujemo da koristite mrežnu karticu ako je imate. Pored toga, instalacija operativnog sistema preko porta koji koristi štampač je veoma spor proces.

3.2.3 Boot disk

Boot disk je flopi čijim butovanjem započinje instalacija. On sadrži kompresovanu sliku (image) kernela koji se koristi za kontrolu hardvera u toku instalacije. Stoga je veoma bitan (jedino ako butovanje ne vršite sa CD, što je objašnjeno u poglavlju CD-ROM). Boot diskovi su locirani u bootdisks/ direktorijumu u stablu distribucije.

Postoji mnogo Slackware boot diskova koje možete da koristite (oko 16). Kompletna lista boot diskova, sa opisom svakog, se nalazi na stablu Slackware distribucije, tačnije u datoteci bootdisks/README.TXT. Ipak, većina ljudi koriste bare.i (za IDE uređaje) ili scsi.s (za SCSI uređaje) boot disk slike.

Za instrukcije kako se prave diskovi iz slika pogledajte Section 3.2.6.

Posle butovanja, bućete upitani da umetnete root disk. Ako želite malo da se poigrate preporučujemo vam da umetenete boot disk.

3.2.4 Root disk

Root diskovi sadrže setup program i fajl sistem koji se koristi u toku instalacije. Oni su isto tako neophodni. Slike root diskova su locirane u direktorijumu rootdisks stabla distribucije. Potrebno je da napravite dva root diska iz datoteka install.1 i install.2. Isto tako možete pronaći i fajlove network.dsk, pcmcia.dsk, rescue.dsk i sbootmgr.dsk disks.

3.2.5 Dopunski disk

Dopunski disk je potreban u slučaju ako se izvodi NFS instalacija ili instalacija na sistem koji ima PCMCIA uređaje. Dopunski diskovi su u rootdsks direktorijumu stabla distribucije. To su datoteke network.dsk i pcmcia.dsk. Novije distribucije imaju i fajlove rescue.dsk i sbootmgr.dsk. Disk za oporavak sistema (rescue disk) je mala root slika koja se pokreće na RAM disku veličine 4MB. Taj disk sadrži neke osnovne mrežne alate i vi editor za brzo uklanjanje problema na problematičnoj mašini. sbootmgr.dsk disk se koristi za butovanje drugih uređaja. Koristite ovaj disk kada vaš butabilni CD-ROM uređaj neće da butuje Slackware CD-ove. Bićete upitani o različitim stvarima da biste se butovali ili će vam se ponuditi neki drugi pogodniji način da premostite te probleme sa nezgodnim BIOS-om.

Root disk će vam reći kada treba da koristite dopunske diskove.

3.2.6 Pravljenje diskova

Kada ste izabrali boot disk sliku, potrebno je da je prenesete na disketu. Taj proces se pomalo razlikuje u zavisnosti koji se operativni sistem koristi. Ako imate pokernut Linux (ili neki drugi na Unix-u baziran OS) moraćete da koristite dd(1) komandu. Pretpostavimo da je bare.i vaša datoteka sa slikom, a flopi drajv da je /dev/fd0, komanda koja od bare.i slike pravi disk je:

% dd if=bare.i of=/dev/fd0

Ako koristite Microsoft OS, potrebno je da koristite RAWRITE.EXE program, koji se nalazi na stablu distribucije u istom direktorijumu kao i slike disketa. Ponovo pretpostavimo da je bare.i vaša slika diska, a flopi uređaj da je A:, otvorite DOS prompt i otkucajte sledeće:

C:\ rawrite a: bare.i